Талес

tales

Талес из Милета је, слажу се историчари, први грцки филозоф, научник и математичар, иако је по занимању био инжењерске струке. Нажалост, није очувано ништа од његових писаних дела, тако да је тешко одредити његове назоре или бити потпуно сигуран у његове матетичке закључке. Његова су писана дела била изгубљена већ у Аристетолово доба, који није имао увид у Талесова дела.

Постоји неколико записа о томе како је Талес израчунао висину пирамида. За сунчана дана чекао је тренутак када ће сјена свих предмета (нпр. штапа којег је забио у песак покрај пирамиде) бити једнака њиховој висини. То је онда применио и на пирамиду и преко сјене израчунао њену висину.

Ипак, оно најважније што му математичари приписују, јесте цињеница да је Талес први дао логицке темеље доказивању теорема. другим речима, Талес је први нагласио да није довољно само опажати појаве, већ их и доказати.

У многим књигама о историји математике приписују му се ове теореме из геометрије:

* Пречник дели круг на два једнака дела.

* Углови уз базу једнакокраког троугла су једнаки.

* Углови између два правца који се секу су једнаки.

* Два су троугла подударна ако имају једнака два угла и једну страницу.

* Угао на полукружници је прав угао.

Последњу наведену теорему данас називамо Талесовом теоремом. Неки историцари казу да је Талес, који је учио геометрију од Египћана, први на кружници описао да је угао над полукружницом прави, и да је у цаст том открићу боговима жртвовао вола. Други извори говоре да је, ипак, Питагора био тај који је жртвовао вола када је доказивао Питагорину теорему.

Талес је такође својим математицким опажањима дао допринос и наутици. Између осталог, нашао је методу како израчунати удаљеност бродова од обале.