Питагора

matematika

Питагора се родио око 568. год. пре нове ере као син Мнесарха, резача драгог камена, на острву Саму. Вероватно је да је по наређењу самскога тиранина Поликрата путовао у Египат, да боље упозна установе египатских свештеника. Због несугласица са Поликратом, а можда и само због одвратности према његовој тиранији, преселио се у Кротон у јужној Италији или Великох Хелади.

У Кротону основао је Питагора морално-религиозно братство, чији је задатак био морално васпитање чланова.

Њихово политичко мишљење било је конзервативно-аристократско, и зато су их у току V века демократи више пута гонили, домове им спаљивали и уништавали им савез. Те партјске борбе приморале су Питагору да се пресели у Метапонтију 509. године пре нове ере, где је, веома слављен и поштован. Умро је 493. године пре нове ере.

Питагора се бавио музиком и математиком. Учење које се везује за Питагору и његову школу развили су тек његови наследници.

Питагорина теорема
Питагорина теорема гласи: У правоуглом троуглу квадрат на страници насупрот правог угла једнак је квадратима на страницама које образују прави угао. Питагорина теорема је један од најславнијих резултата теорије паралела, засноване на Еуклидовом ПетомПостулату. Теорема са истим именом и интуитивно истом садржином у теорији векторских простора једноставна је последица основних особина скаларног производа