Карл Фридрих Гаус

gausКарл Фридрих Гаус (nem Johann Carl Friedrich Gauß, *април 1777. – †23.   фебруар   1855.) био је немачки математичар.  Многи га сматрају једним од три највећа математичка ума људске цивилизације. Био је генијално вешт да као посматрач феномена природе податке посматрања претвори у математичка средства, стварао је математичке методе и теорије да би помоћу њих откривао законе природе али у исто време математици није прилазио као слушкињи праксе и непосредне примене. Њену основну снагу видео је у њеној слободи, у апстрактности и генералности њених појмова и теорија, чврсто уверен да се суштина појмова открива путевима све дубљих апстракција, у њиховој сталној интеракцији са тим појавама, и да математика пружа такве путеве.Тај дух Гаусове математике утицао је и стално утиче на токове развитка математике и њених примена.

Гаус је рано показао своју математичку даровитост. Позната је анегдота која каже да је једном приликом Гаусов учитељ задао да се саберу сви бројеви од 1 до 100, вероватно да би “запослио ученике”. На његово велико изненађење, Гаус (који је тада имао 7 година) одмах је донео свој резултат: 5050. Ево како је млади математичар то решио: Посматрајући низ 1,2,3,4,…,97,98,99,100, чије је чланове требало сабрати, уочио је извесну законитост: када спари 1 и 100, 2 и 99, 3 и 98, и тако даље, увек добије збир 101. Таквих парова има тачно 50. Отуда је тражени збир једнак 50*101 = 5050. Овај поступак назван је „ Гаусов поступак“.

Имао је велику наклоност према филологији. Био је изванредан познавалац латинског и грчког језика, као и низа модерних европских језика медју њима и руског. Веома много је читао светску белетристику и филозофску литературу, тако да је био изванредно упућен у књижевност и филозофију. Имао је врло критичке ставове према неким филозофима свог времена, који су се бавили филозофијом математике.