Аристотел

aristotel

Аристотел је рођен у Стагири, грчкој колонији на македонском полуострву. Његов отац, Никомах, радио је као дворски лекар код краља Аминтаса III Македонског, деде Александра Великог.

Врло мало се зна о Аристотеловом физичком изгледу осим из њему наклоњених извора. Његове очуване статуе и бисте, које вероватно датирају из првих година деловања.

Аристотел је био далеко најутицајнији стари филозоф науке, његова дела су врло опширна и добро организована. У ствари, много тога што знамо о ранијим грчким филозофима до данас је стигло преко Аристотела. аристотел је дао велики допринос у свим областима филозофије. За нас је најзначајнији његов рад у области тумацења Универзума.

Аристотел је мислио да је Земља непокретна, а да се Сунце, Месец, планете и звезде крећу око ње по кружним путањама. За разлику од Питагоре за ког се Бог налазио у центру Универзума, Аристотел је сматрао да се бог налази ван човеку видљивог Универзума. Ипак, не може се реци да је Аристотелов модел Универзума био једноставан, цак напротив, његов модел Универзума садржао је 55 концентричних сфера!

Аристотел је поставио и неке основне законе кретања, али он те законе није поставио на начин како се то данас ради, коришцењем математицких формула, вец је он своје идеје и законе изложио обицним језиком којим су говорили сви људи. Аристотелови закони физике гласе:

  • I Аристотелов закон – закон инерције (Свако тело на које не делује никаква сила налази се у стању апсолутног мировања);
  • II Аристотелов закон – закон кретања (Сила је пропорционална брзини (F=mv);
  • III Аристотелов закон – закон гравитације (Тежа тела падају брже неко лакша тела).

У доба Аристотела, а и вековима касније, Аристотелови закони су били неприкосновени. Нико није сумњао у њихову исправност, нити је некоме падало на памет да проба да провери ове законе физике.Када се први пут јавила сумња у исправност Аристотелових учења, и када је неко по први пут у проучавању света употребио експеримент, ствари су кренуле наопако за Аристотела.