Линус Карл Паулинг

pauling

Линус Карл Паулинг докторирао је на Калифорнијском институту за технологију, а бавио се изучавањем комплексних молекула живих организама, пре свега протеинских. Од 1940. године заинтересовао се за цикличне ћелије анемије. Добитник је две Нобелове награде, према томе после Марије Кири он је друга особа којој је указана таква почаст. Прву награду добио је из хемије 1954., а другу за мир 1962. Када су га питали зашто је постао научник, одговорио је да је желео да разуме свет. Био је први светски научник који је схватио знацај веза у молекулима и кристалима. У структурној хемији применио је квантну теорију, чиме је створио структурну хемију у модерном смислу. Све своје идеје сумирао је у књизи “Природа хемијске везе и структура молекула и кристала”.

Након тога прешао је у област истраживања биохемије, формирајуци нову грану молекуларне биологије, открицем првог молекуларног обољења циклицних целија анемије. Формулисао је теорију имуног система и структуре протеина, са објашњењем дејства анестетика. Такође је учествовао у дефинисању ДНК, структуре нуклеинске киселине.

Паулинг се уврстио у борбу против нуклеарног наоружања и рата уопште. Одбио је уцешце у Манхаттан Пројекту за производњу атомске бомбе. Као резултат његовог рада су, горе поменуте, две Нобелове награде.

Неки су га сматрали арогантним, многи други волели су га због његовог смисла за хумор, његове хуманости и топлине.

Себе је сматрао сретним човеком. Колико то људи може рећи?