Хемија

Сва тела која се налазе у природи или их је човек начинио састављена су од једне или више супстанци.

Кисеоник, азот и угљен-диоксид, који се налазе у ваздуху, примери су три различите супстанце. Шећер, сумпор и кухињска со такође су примери различитих супстанци. Постоји више од четири милиона оваквих супстанци, било природних или вештачки добивених; све ове супстанце проучава хемија. Због тога за хемију можемо рећи да представља природну науку која проучава супстанце, њихову грађу и особине и промене које доводе до претварања једне супстанце у другу.

Хемија заузима централно место међу природним наукама. Између осталог, бави се и молекулима, њиховом структуром, особинама и трансформацијама, и и принципима на којима се особине молекула заснивају.

Због ове своје свеобухватности, хемија има доста заједничких тема са другим природним наукама, као што су физика, геологија и астрономија, с једне стране, и биологија, физиологија и медицина, с друге.

Занимљив ЛИНК према периодном систему елемената http://www.oskosta.org/mala_skola.html

Периодни систем елемената

periodnisistem

Све до шесдесетих година 19. века хемичари су проучавали сваки хемијски елемент одвојено један од другог. Приликом открића новог елемента није се ни претпостављало да је он у било каквој вези са другим елементима. Није се могло унапред предвидети колико елемената постоји у природи. Зашто?   Зато што у то време још није била нађена општа законитост сличности и разлика међу елементима. Тадашње зање о хемији елемената могло се поредити са шкрињом у којој се налазе делови прелепог мозаика. Делови су се разликовали по тежини, боји и облику, а неки су недостајали. Да би се саставио мозаик, било је потребно наћи место сваком делићу. И не само то. Да би се знало какви су делови који недостају, требало је предвидети  изглед целог мозаика. У то време забележено је неколико покушаја да се склопи мозаик хемијских елемената. При тим покушајима направљени су само неки његови делови, у којима је било грешака.

Први прави мозаик који је садржао сва, до тада позната шесдесет три елемента, склопио је руски хемичар Дмитриј Иванович Мендељејев. Да би се саставио тај мозаик, Мендељејев се запитао:”Шта је то што одређује физичке и хемијске особине сваког елемента?” Утврдио је да су то атомске тежине елемената.