Милева Ајнштајн

mileva

Милева Марић је рођена у богатој породици у Тителу у Војводини (тада део Аустро-Угарске) као најстарија од троје деце породици официра аустро-угарске војске. Приликом родјења Милеви је ишчашен кук, тако да јој је лева нога била краћа. Убрзо након њеног рођења, њен отац је завршио војну каријеру и добио је посао у суду у Руми, а касније у Загребу. Милева је имала младју сестру Зорку (рођену 1883) и брата Милоша (рођеног 1885).

Милева је 1886. године кренула у женску гимназију у Новом Саду, а 1888. је прешла у гимназију у Сремској Митровици, где је матурирала 1890. као најбоља у разреду из математике и физике. Од 1890. је похадјала Краљевску српску школу у Шапцу. Када се преселила у Загреб, добила је специјалну дозволу да би ишла у школу у коју су ишли само дечаци.

У лето 1896. уписала је студије медицине на Универзитету у Цириху. У октобру се пребацила на Државну политехничку школу на студије математике и физике. Она је била тек пет жена која је била примљена у ову школу. Један он њених колега на предавањима из физике је био Алберт Ајнштајн, који је тада имао 17 година. Прве две године студирања су биле врло успешне за Милеву. Један семестар је провела у Хајделбергу. Док је била одсутна дописивала се са Албертом, који јој је написао да му недостаје. У Цирих се вратила 1899. и њихова веза је планула. Милевини родитељи се нису противили тој вези, пошто су знали да су њене шансе за брак биле мале због њене болести. Међутим, Ајнштајнови родитељи су се противили јер је била старија од њега 3 и по године и није била Јеврејка.

Милева је коначно пристала да Алберту да развод 1918, а Ајнштајн се сложио да Милеви да новац од било које будуће Нобелове награде. Званично су се растали 14. фебруара 1919, а Алберт се оженио Елзом 2. јуна 1919. Те године савијање светлости у гравитационом пољу за помрачење Сунца је било главни доказ за Општу теорију релативитета, што је Ајнштајну донело светску славу.
Упркос томе, Нобелову награду за физику добио је за објашњење фотоелектрицног ефекта. Ајнштајн због путовања није присуствовао додели, па му је шведски амбасадор тек 1923. доделио награду, а Алберт је новац препустио Милеви.