Исак Њутн

njutn

Исак Њутн рођен је 1642. године у Волстропу, грофовије Линколн, у породици скромног фармера. Још од детињства показивао је изванредан таленат за природне науке и математику. Истакао се на студијама у Кембриџу, простудиравши темељно дела античких математичара, посебно Еуклида (Еуклидска геометрија) и Архимеда, затим Декарта (франц. Филозофа – Декартов правоугли координатни систем) и низа математичара XII века. Упоредо се поред бављења математиком посветио физици, хемији и астрономији.

Њутн је низом својих дела постигао генијална остварења у математици, физици и астрономији, која представљају револуционарни покрет у развитку целоукупне науке и филозофије. Она се у погледу еволуције науке надовезују на остварења Њутнових предходника. То је и Њутн сам истакао записавши: “Ако сам видео даље од других то је зато сто сам стајао на плећима гиганта”. Медју тим гигантима посебно место има Архимед. У Вестиминстеру на Њутновом надгробном споменику пише: ”Радујте се смртници сто је постојао такав и толики понос људског рода”.

Генијално плодотворан у науци, а друштвено енергично ангажован умро је у 85-ој години живота, 31 марта 1727. године.

У његову част јединица за силу зове се Њутн (N).

Зашто је за Њутна био важан пад јабуке са дрвета?

Енглез Исак Њутн (1642-1727) био је један од највећих научника свог времена. Прича се да је једном у младости видео како јабука пада са дрвета; то је у њему запалило искру великог сазнања. Наиме, претпоставио је да је сила због које јабука пада с дрвета она иста која задржава Месец и планете на њиховим орбитама, тј. да је реч о сили гравитације. Ово откриће, за којим је следило доказивање теорије опште гравитације, представља основу читаве савремене физике.