Галилео Галилеј

galilej

Галилео Галилеј (1564-1642) је велики италијански физичар и астроном, који је открио законе слободног падања тела и кретања платна. Први је запазио инертност тела и указао на значај инерције. Галилеј је конструисао термометар и први применио дурбин за астрономска посматрања. Дурбином је открио Јупитерове сателите, Сунчеве пеге и фазе венере. Заступао је Коперников, или хелиоцентрични систем света и због тога је једва избегао казну смрти, на коју је Црквена инквизиција осуђивала научнике тог времена коју су заступали Коперников систем. Осуђен је на заточење у коме је провео последње године свога живота.

Рођен је у Пизи. Углавном је образован у Манастиру Воломброза поред Фиренце, а на универзитету у Пизи студирао је од 1581. до 1585. године. Убрзо после тога, неко време је предавао на фирентинској Академији. На универзитету у Пизи је предавао математику од 1592. до 1610. Био је филозоф и математичар код великог војводе од 1610. па до краја свог живота.

Од Галилејевих научних открића требало би споменути следећа: изохронизам клатна, 1581; хидростатичку вагу, 1586; принципе динамике, 1581-91; пропорционални компас и термометар, 1597. Иако није био проналазач телескопа, много је допринео његовом усавршавању, и зато је био у стању да опише планине на Месецу, Млечни пут као огромну констелацију звезда, Јупитерове сателите, Венерине мене и такозване Сунчеве пеге. Године 1637. само неколико месеци пре него што је ослепео, Галилеј је описао дневну либрацију Месеца. Када је ослепео, развио је теорију о употреби клатна у сату.

Међузависност кретања силе, и непроменљивост узрочно последичних односа која из тога следи, увела је потпуно нову менталну перспективу гледања на свет. Да су сва тела тешка, да је тежина континуирана сила привлачења према центру Земље, да би у вакуму сва тела падала једнаком брзином, да инерција повлачи истрајавање и у кретању и у мировању, да звезде и планете нису мање пропадљиве од Земље, те да треба користити појмове који су одлучиви – то је био пут ка будућности.