Концерт духовне и световне музике

У СУСРЕТ ВАСКРСУ,  у нашој школи одржан је концерт духовне и световне музике, у понедељак  30.марта 2015. године у 18:30 часова.

U SUSRET VASKRSU 1U SUSRET VASKRSU 2

 

Црквена музика и савремена култура

(врло кратак увод)

Данашњу културу света карактерише, пре свега, апсолутна жеђ за новим! Другачијим. Недокучивим. Савремена култура је слушање и слућење других гласова …Један од тих гласова данас је и црквена музика.

Музика Цркве има своју етику, тј. своје биће. Њега чине: њени циљеви, параметри и вредности. На првом месту, црквена музика је средство богослужења, тј. слављења Свете Тројице. Она је посредник између Литургије и Божијег делања према свету. Параметри би били: озбиљност, молитвеност, рад, те музичко умеће и знање. Све заједно узевши добијамо њену најкарактеристичнију црту, саму њену суштину: музика Цркве је благодарење, поетика љубавног односа према Д/другом.

Исто се може и другачије казати: биће црквене музике сачињава њен покушај да опева Тајну, да је подражава. Тамо где речи посустају, где сам језик буде исцрпљен од својих могућности – ту наступа изрицање Неизрецивог, тј. песма/химна, усклик! Постоји праг који речи саме не могу досегнути, где почињу да се гуше; ту је потребно неко друго биће, друга стварност. Ово је музика.

Свакако, музика Цркве има и непорециве уметничке вредности. Нигде она људска црта радости и мука живота није тако драматично изражена као у појању. Њени гласови су измешани, али не и хаотизовани; све је ту: трагичност, свечаност, вапај, победа смрти и радост. А ако је тако, онда музика (хтела не хтела) мора бити и део културе.

Православна Црква у Србији данас има срећу да је баштиник богатог предања музике и музика: ромејско („византијско“) појање, старо српско, карловачко, хорско полифоно, певничко народно, итд. Све то чини да њен корпус буде тако оригиналан и јединствен међу осталим помесним православним црквама света. Иако је циљ црквене музике, пре свега, богослужбени, она не сме остајати у парохијским гетима. Свет и савремена култура су гладни тајне и других (с)твари, црквена химнографија и јесте пој о ономе где је све (нешто) друго. Дати црквену музику свету је зато императив.

Хришћанска култура је одувек била радикални продор у живот света, ма ког света. Провала другачије климе на сцени савремене културе. А ова је култура увек гладна новог, свежег и авангардног. Зато вечерас дајемо и нудимо свету црквену музику и њене дубине откривамо без стида!

ЦРКВЕНО ПОЈАЊЕ

Појање је, вероватно, прво што чује човек који случајно сврати у православни храм. Оно заузима веома важно место у православном богослужењу. Појање, као и реч, изражава наше верске мисли и осећања, а нарочито расположења: радост и тугу, тескобу и ликовање, наду и молбу за помоћ и заштиту.

Од најстаријих времена сви народи, који живе на земљи, користе појање у богослужењима. Појање су добро познавали и људи у Старозаветној Цркви. Сам Христос је Својим примером освештао употребу музике у молитви: када је ишао са ученицима на гору Елеонску, Он је заједно са њима певао псалме. То можемо да прочитамо у Јеванђељу.

Апостоли су и сами певали и учили друге Хришћане да прослављају Бога „у псалмима, појању и песмама духовним“.

Стога и ми данас, следећи апостоле и певајући Господу у срцу своме, проглашавамо ово вече отвореним.